BURNOUT: Šta kada žena, majka kraljica, radnica pregori?

By Brankica Bjelić on 5 aprila, 2022 in Beba, Iz ugla psihologa, Malo dete, Mama, Mame pišu, Predškolac, Prva godina

Neretko čujemo da jedna žena ima bezbroj uloga. Ona je mama, supruga, zaposlena žena, domaćica, sestra, prijatelj. Na nju se svi oslanjaju, a ona se oslanja samo na sebe.

Ona je jaka, stabilna, ona je stub. Može sve. Ali, da li je zaista tako? I zbog čega dolazi do toga da ona to sve želi/mora/hoće? Da li to žena pokazuje da je dovoljno samostalna i jaka ili je društvo to koje je nametnulo ženama osećaj da moraju sve i uvek?

Osećaj koji je dominantan, a tiče se „burnout“-a je ne previše, već nedovoljno.  Ali za početak, da objasnimo šta je zapravo “burnout”, kako ga prepoznati i koji faktori utiču na njegovu pojavu.

“Burnout”(pregoreti) je odgovor koji nam daje organizam na hroničan stres.

Na samom početku povezivao se sa stresom koji je bio vezan za posao, ali se kasnije preneo na sve sfere našeg života, jer je to zapravo stres koji nastaje iz (loših) međuljudskih odnosa. To je sindrom koji se odnosi  na stanje koje obuhvata fizičku, psihičku i emotivnu iscrpljenost. Ukoliko osoba ne naiđe na adekvatan odgovor od svog okruženja (poslovnog ili privatnog) na trud, zalaganje i požrtvovanost koje unosi u svoje postupke, dolazi do pada samopouzdanja, manjka volje za obavljanje svakodnevnih obaveza i određenih fizičkih problema kao što su glavobolja, pad imuniteta, poremaćaj  u spavanju i mnogi drugi.

Kada se žena ostvari u ulozi majke, njen svet se u potpunosti promeni i ona dobije novi ugao iz kojeg taj novi svet posmatra. Vrlo često roditeljstvo zamišljamo potpuno drugačije-nadamo se mirnim noćima, bezbrižnim šetnjama i danima ispunjenim relaksirajućim momentima koje provodimo sa svojim detetom. Ali realnost je nekada u potpunosti drugačija. Grčevi, nicanje zubića, prve prehlade, nespavanje, promena u odnosu sa partnerom i odsustvo vremena za sebe dovode do pojačanog stresa kod žene. Ako na to dodamo da je na ženi da pripremi hranu i održava kuću, onda je jasno da kroz “burnout” može da prođe svaka od nas. Kada se na to nadoveže povratak na posao i očekivanje da možete sve da postignete, dolazi do toga da, zapravo,ne postižete ništa. Griža savesti, jer niste sa detetom; osećaj da koliko god da se trudite na poslu, ne dajete adekvatne rezultate i ne dobijate odgovarajuću podršku, dovodi do konstantog stresa i na kraju do osećaja da niste uspeli ni na jednom polju.

Posledica svega toga može biti  distanciranja od deteta i  od partnera, a na poslu potpuna nezainteresovanosti za obavljanje poslovnih obaveza. Dakle, imate osećaj ne da dajete previše, nego da je sve što uradite nedovoljno. Takođe, ovom sindromu su najpodležnije osobe koje su okarakterisane kao izrazito odgovorne, sklone perfekcionizmu i imaju jaku potrebu za kontrolom , što, donekle, opisuje veliki broj mama.

Kompetativnost koja nam se nameće svakodnevno je još jedan od razloga zbog kojeg se javlja “burnout” sindrom. Strah da nećemo biti dovoljno dobre ukoliko ne postignemo sve zacrtano na to do listi- od toga da budemo majke čija deca ne jedu šećer i ne gledaju u ekran, do toga da budemo biznis žene sa ozbiljnom karijerom, ali i domaćice i sjajne supruge i da pored svega toga izgledamo kao top modeli. Nije život Instagram i ne dozvolite da Vam površne informacije i slike koje vidite nameću iskrivljenu sliku o Vama samima.

ALI, ŠTA TADA?

Tada je potrebno da prihvatimo da nije sve do nas. Da je ok da ne možemo sve i uvek, da je odmor neophodan i da je lično vreme, vreme kada radimo stvari koje nemaju veze sa decom ili poslom bitno i da nismo loši roditelj ako sebi pružimo ono što nam je u tom trenutku preko potrebno. Takođe je važno da osvestimo da je mentalno zdravlje podjednako bitno kao i fizičko i to sve zajedno predstavlja prekretnicu u prevazilaženju „burnout“-a. Biti roditelj je najodgovornija uloga koja nam je dodeljena, ali baš zato moramo da naučimo svoje dete kako da brine o sebi, a najbolji način da mu to pokažemo jeste na ličnom primeru.

I ZATO:

ODMORITE SE.

SPAVAJTE.

JEDITE REDOVNO.

UVEDITE SEBI, AKO NE SVAKODNEVNU, ONDA BAR POVREMENU FIZIČKU AKTIVNOST.

DAJTE SEBI VREMENA I PROSTORA DA SE PRILAGODITE NAVONASTALIM SITUACIJAMA.

Jedino tako će Vaša rezilijentnost, odnosno otpornost na stres biti na odgovarajućem nivou i samo tako ćete uspeti da budete dobre i za sebe i za druge.