ISHRANA BEBA OD 0-12 MESECI

By Tatjana Stevanović on 27 februara, 2020 in Ishrana, Jelovnik 6-12 meseci, naslovna, Prva godina

Mnoge mame imaju razne nedoumice kada krene uvođenje nemlečnih namirnica u bebinu ishranu. Kakve konzistencije (gustine) treba da bude kaša? Šta beba treba da jede za doručak? Šta za ručak ili večeru? Kako sve to uskladiti sa podojima?

U ovom tekstu pokušaćemo da Vam damo odgovore na najčešće postavljena pitanja koje  upućujete sestrama savetnicama  Halobebe.

Najvažnije pravilo znate – Vaše mleko je najbolje i dovoljno je  bebi do šestog meseca.

Mame koje nisu mogle iz različitih, opravdanih razloga da doje, svoje bebe hrane adaptiranim mlekom i kod ovih beba može i ranije da se krene sa uvođenjem nemlečnih namirnica.

Kada  pedijatar da zeleno svetlo za uvođenje nemlečne ishrane,  obično  pedijatrijska sestra koja radi u savetovalištu   ispriča  kojim redosledom krećete sa uvođenjem namirnica. Koliko god se Vi skoncetrisali, ne uspete sve da zapamtite. Što je i  normalno, jer ste usredsređeni na bebu, da ne padne sa pulta za presvlačenje, da ne plače kada dobije vakcinu, da je obučete, jer čeka druga beba.

Kao što znamo sa uvođenjem namirnica krećemo po dogovoru sa svojim pedijatrom i to uglavnom bude između četvrtog i šestog  meseca, što naravno zavisi od napredovanja bebe i procene pedijatra.

Pa krenimo redom…

        Uvođenje namirnica između petog i šestog meseca

Prvo se počinje sa uvođenjem žitarica bez glutena a to je pirinač, ..Količina sa kojom krećete je  od 1 do 3 kašike kafene. Kaša treba da bude gustine malo tečnijeg pirea (ali  to zavisi od bebe do bebe, neke vole da to za početak bude skoro tečna kaša)… Ako se ništa ne dešava, nema crvenila oko usta ili drugih alergijskih reakcija (proliv ) količina se povećava i posle tri dana idemo dalje.

U početku pirinač treba da bude polirani ili  beli, pošto je integralni malo težak bebi sa njenim nezrelim digestivnim traktom za varenje, a i fitinska kiselina iz omotača zrna pirinča sprečava resorpciju gvožđa i ostalih mineralnih materija. Ove žitarice će Vam biti osnova za bebin doručak i večeru kasnije kao  i velika pomoć pri zgušnjavanju kašica od voća i povrća.(kada se obari jabuka, pa se izpasira, ako je retko može se dodati malo pirinčanih pahuljic, a isto važi i za povrće).

Posle žitarica bez glutena (pirinač, kukuruz, heljda, proso) uvode se žitarice koje sadrže gluten (pšenica, raž, ovas, ječam). Kada se uvedu neke od žitarica polako uvodimo povrće. Povrće ide pre voća, zato što je bebi lakše da se navikne na voće, jer je ono  sladunjavo kao i majčino mleko . U ovom periodu od povrća  ide krompir, šargarepa, bundeva, tikvice, brokoli, karfiol.

Povrće isto uvodite jedno po jedno, krećete sa manjom količinom i posle trećeg dana uvodite novo. Kuvate ga u malo vode i u poklopljenoj šerpici, (vode sipate toliko da prekrije povrće koje kuvate i naravno ne solite, a možete ga kuvati i  na pari), a kada je kuvano izmiksate ga štapnim mikserom tako da bude kao malo tečniji pire.

Kada ste uveli neke vrste povrća, može se uvesti meso. Prvo se uvodi belo pileće meso bez kože, ćureće, zatim teleće, jagnjeće (svinjsko meso ide tek od godinu dana). Meso  se može kuvati iseckano sa povrćem, ali se na početku ne daje, već se koristi  samo bujon ili sok od mesa, a kasnije se miksa i meso sa povrćem. To će Vam biti ručak za bebu.

Najbolje vreme za ovakav obrok je između 13 i 15 sati.

Užina može biti voćna kaša. Od voća prvo se uvodi jabuka zatim breskva, kajsija, banana. Kao i sa povrćem, uvodimo novu voćku na treći dan. Svaka nova namirnica se uvodi u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima. Ovo je zbog lakšeg praćenja reakcije na novouvedenu namirnicu.

Da rezimiramo, do sedmog meseca ste uveli:

• žitarice (pirinač, kukuruz, pšenica, raž, proso, heljda)
• povrće (šargarepa, krompir, tikvica,bundeva, blitva, keleraba, karfiol)
• voće (jabuka, kajsija, breskva, banana)
• meso (ćuretina, teletina, jagnjetina, piletina)

Uvođenje namirnica između sedmog i dvanaestog  meseca

Nemojte se brinuti, ako niste iz svake grupe uveli sve namirnice. Ima vremena, polako. Nisu sva deca ista i ne prihvataju tako lako nove ukuse. Kakve će konzistencije biti obrok zavisi od uzrasta bebe i od toga koliko zubića ima. Između četvrtog i sedmog meseca počnite sa tečnijom hranom, a kasnije postepeno pređite na pasiranu. Od sedmog do dvanaestog meseca sa pasirane hrane polako prelazimo na seckanu.

Od sedmog meseca se uvodi jogurt, koji se može mešati sa voćem i tako praviti užina. Od voća se uvodi  kruška, šljiva, dinja, a mogu i  jagode, maline i kupine, ako su u sezoni i ako niko u porodici nije imao alergiju na ovo voće.

Kod uvođenja crvenog bobičastog voća najbolje bi bilo konsultovati se sa pedijatrom.

U osmom  mesecu  mogu se polako uvoditi rezanci bez jaja, boranija, paprika, paradajz (bilo bi dobro da bude organskog porekla).  Od mesa se  kreće sa ribom (pastrmka, oslić, losos). I dalje važi pravilo – samo polako nigde ne žurimo.

Između devetog i desetog meseca se uvodi grašak, kelj, sočivo, plavi patlidžan, krastavac, cvekla. Od voća lubenica, od mesa jaretina, zatim pečurke (šampinjoni) a od mlečnih proizvoda sir i kiselo mleko.

Sada se već polako, približavamo prvom rođendanu. Od jedanaestog do dvanaestog meseca se uvodi pasulj (prvu vodu u kojoj je prokuvao bacite a zatim ga izpasirate, zbog lakšeg varenja), kupus, luk, praziluk, celer, paškanat, peršun. Od voća grožđe, a od mlečnih proizvoda pavlaka. Pred dolazak prvog rođendana polako se uvodi  belance, biće na proslavama torti sa celim jajetom, pa bi bilo bolje da ste belance već probali.

Negde oko desetog meseca već ste se verovatno uobročili,  što znači imate podoj, pa doručak, pa užinu, zatim ručak, posle ručka ili podoj ili ide užina i na kraju dana večera, pa dojenje pred spavanje.

Ako se niste uobročili  ne brinite! Važno je da to obavite do navršene prve godine.  Šećer i so ne dodajete do navršene prve godine.  Što duže se ne uvede šećer – to bolje .

U tabeli se nalaze količine namirnica za određeni uzrast.

Vodite računa da obroke bebi pripremate u adekvatnim sudovima. Flašice za vodu  bi trebalo da budu  od stakla ili od plastike, u kojoj nema bisfenola (BPA).

U tabeli je prikazano uvođenje namirnica po mesecima.

Svako dete ima svoj ritam prilagođavanja nemlečnoj ishrani.

VAŽNO

• Dojenje se nastavlja, a majčino mleko (adaptirano, ) može se koristiti i prilikom spremanja kašica;
• Hrana se uvodi u intervalu od 3-5 dana (nedeljno najviše dve namirnice) i to 1 h nakon podoja, najbolje pre podne jer su deca tada najmirnija i ostaje dovoljno vremena do noćnog spavanja da se prate reakcije na novu namirnicu.
• Nova hrana se uvodi pojedinačno u malim količinama (jedna do dve kašičice – ne više čak i ako dete traži još), pa se količina postepeno povećava svakog dana za po 1 kašičicu;
• Ako možete, uvodite organski gajene namirnice makar u toku prve godine bebe;
• Obrokom se smatra kada dete pojede 6 do 8 kašičica hrane 30-50 ml, a to je veličina detetove pesnice po obroku;
• Obrok se u početku daje u tečno- kašastom obliku (miksiran ili pasiran), radi lakšeg gutanja, a krajem prve godine kao dobro izgnječen i seckan.
• Ne treba hraniti dete dok priča, plače, leži, hoda.
• Ako dete ne želi novu hranu, ne forsirati, već treba pokušati opet sledećeg dana. Ako i tada odbije, sačekati 2-3 nedelje, pa pokušati ponovo
• U hranu ne dodavati so, jer povrće sadrži dovoljno soli (u cilju prevencije dijabetesa, hipertenzije), aditive ni začine;
• U hranu ne dodavati šećer – zbog karijesa, gojaznosti;
• Sa početkom uvođenja nemlečne dohrane povećava se potreba odojčada sa vodom. Voda se nudi 30 minuta pre obroka ili 30 minuta posle obroka. Nikako ne neposredno pre jela da dete posle ne bi bilo gladno i nikako ne neposredno posle obroka jer bi se vodom razgradili enzimi koji učestvuju u varenju. Ako dete odbija vodu ne treba insistirati, ali mu je treba ponuditi;
• Hrana se priprema neposredno pre obroka jer stajanjem dolazi do izmene nekih hranljivih sastojaka;
• Hrana treba da je sobne temperature ili mlaka jer je nepce dece osetljivije nego nepce odraslih;
• Čuvanje skuvane hrane u frižideru dozvoljeno je samo 24-48 sati zavisno od namirnice, jer kuvana hrana gubi svoju bioenegetsku vrednost. Spanać se sme jesti samo sveže pripremljen, nikako podgrevan;
• Ne davati hranu koja je stajala na sobnoj temperturi duže od 2 sata nakon vađenja iz frižidera.

Tatjana Stevanović, dijetetičar-nutricionista