PROBIRLJIVO DETE
By Brankica Bjelić on 3 marta, 2020 in Ishrana, Iz ugla psihologa
Veoma je važno da kao roditelji upoznamo svoje dete, njegove osobine i prilagodimo roditeljski pristup individualnosti deteta.
U oblasti ishrane, oko koje se mnoge porodice/deca muče, važno je da razumemo da svi mi (pa i deca) imamo različite ukuse i potrebe za hranom (kao i da se oni mogu menjati u toku života). Ukoliko je Vaše dete probirljivo i ne može da pojede količinu hrane koliku biste Vi želeli, poštujte njegove potrebe i nemojte pokušavati da ga na silu hranite onim što ne voli, kao ni onda kada kaže/pokaže „ne mogu više“ (uzdržite se od još jedne kašike za „maminu, tatinu, bakinu ljubav“). Ponekad će faza probirljivosti i smanjenog apetita brzo proći posebno ako se roditelji (a i bake, deke) ne uspaniče i ne teraju dete da jede. U slučaju da iz uobičajenog roditeljskog straha počnemo da grdimo dete i primoravamo ga da sedi za stolom dok ne isprazni tanjir može se desiti da hrana i obroci za nju/njega postanu nešto negativno i mučno (u tom slučaju nešto što je bila samo faza može postati dugoročni problem i za dete i za porodicu).
Hranom zadovoljavamo svoje fiziološke potrebe, ali u njoj i uživamo (a to učimo u porodici). Dogovarajte se zajedno šta ćcte jesti sutra, dajte detetu aktivnu ulogu u odabiru obroka, sastojaka (idite zajedno u kupovinu), spremanju (ništa zabavnije za decu od zajedničkog kuvanja). Ne zaboravite rutinu, koja detetu daje osećanje sigurnosti. Neka Vaši obroci budu porodični, u isto vreme i na istom mestu (kada ste kod kuće). Uskladite vreme obroka sa vremenom u kome dete jede kada je u vrtiću/školi. Za vreme jela razgovarajte o tome kako ste proveli dan, ali i o tome kako se i koliko svakome od Vas svidjaju ukusi koji su na Vašem stolu.
Nemojte da navikavate dete da pre obroka jede različite grickalice, pije sokiće i sl. Oni mogu stvoriti osećaj sitosti i učiniti da dete ne pojede jelo. Nemojte mu/joj davati grickalice ni u zamenu za obrok koji nije pojela/o (bolje je da ponovo ponudite obrok, kada bude bilo gladno). Deca uvek pokušavaju da učine da bude po njihovom i ispituju mogu li da „probiju“ roditeljske granice. Ukoliko ih naučimo da će, ako ne pojedu jelo, dobiti omiljeni slatkiš i/ili grickalice posle, oni će odbijati da jedu očekujući ono što vole više.
Ne treba mučiti dete da jede više nego što može i/ili ono što sigurno ne voli. Ali ne treba ni dozvoliti da obroci postanu „vreme i mesto manipulacije i probijanja granica“ tako što ćemo mu davati uvek ono što hoće (iako je nezdravo, jednolično, ponekad i štetno) samo zato da ne bi plakalo, bilo „gladno“ i sl. Meru (dogovor) treba da nadjemo kao porodica i uz dobro poznavanje sopstvenog deteta.
Ukoliko se dete normalno razvija, ne odstupa u težini i visini u odnosu uzrasne norme, ako mu je krvna slika dobra, definitivno ne treba da strepite da će biti gladno i da će se razboleti zbog toga što „ne jede ništa“.
Dajte sve od sebe da napravite zajedno zanimljive obroke u kojima će Vaše probirljivo dete uživati i da vreme za jelo bude trenutak porodičnog uživanja, ne terajte, ne prisiljavajte, ali nemojte ni da dozvolite manipulacije. U slučaju da se ne snadjete, izmedju ovih krajnosti, potražite savet stručnjaka.
