Značaj govora

By Tatjana Stevanović on 13 septembra, 2020 in Govor, Logoped, Malo dete, Predškolac, Prva godina, Tinejdzeri

Značaj govora, jezika, komunikacije uopšte, vidljiv je u svakodnevnom životu i prožima svaki njegov aspekt. Ipak, kada izgovorim da sam logoped, mnogi ljudi nisu sigurni šta sve moj posao podrazumeva, a kasnije u razgovoru imaju mnogo pitanja o svemu što čini uredan govorno-jezički razvoj, kao i o bitnim odstupanjima koje bi za roditelje trebalo da budu alarmantni.

Dakle, šta je moj posao kao logopeda? Najkraće rečeno – komunikacija. Ukoliko dete pogrešno izgovara neki glas, ukoliko muca ili ima druge poremećaje ritma i tempa govora, ukoliko otežano ovladava čitanjem i pisanjem, ukoliko pričamo o stanjima kao što su autizam, Daunov sindrom, cerebralna paraliza, mentalna ometenost, poremećaji sluha…sve su to stanja u kojima je uloga logopeda jako značajna, a neretko i vodeća u tretmanu.

Sada kada smo razjasnili čime se ja zapravo bavim, volela bih da se osvrnem na neka od čestih pitanja koje mi roditelji postavljaju. Naime, pre nekog vremena sam primetila da je sve veći broj roditelja prilično motivisan da se edukuje što više o svemu što ga čeka na putu odrastanja njegovog deteta, i jako mi je drago da ljudi moje i približnih profesija mogu da daju neke odgovore i olakšamo vam ovaj najznačajniji posao, koliko toliko. Evo nekih najčešćih pitanja koje sam čula i odgovora na njih.

Pitanje kada počinje govorno-jezički razvoj zapravo ima dvostruki odgovor. Ako želite da vam preciziram fiziološki, zone za govor se razvijaju još intrauterino, te bismo mogli reći da on počinje i pre rođenja deteta. Međutim, ako posmatramo iz perspektive roditeljske uloge, on počinje vašim prvim interakcijama sa detetom. Ovo je jednu mamu iznenadilo. Beba počinje govorno-jezički razvoj kada je uzmete da je utešite dok plače?! Naravno! U prvom periodu razvoja, beba reaguje na odgovore roditelja na njena stanja i tako dobija motivaciju da govor razvija ili ne. Mama odgovara na bebin plač ispunjavajući joj neku potrebu, a na bebine prve pokušaje osmeha uzvraća nežnošću i ljubavlju. I ovo je zapravo začetak stimulacije govora i jezika. Dakle, priroda je ovo divno uredila, ukoliko instiktivno reagujete ljubavlju, nežnošću i pažnjom na ponašanje vaše bebe, osigurali ste zdrav početak razvoja govora vašeg deteta.

Drugo često pitanje je kada je onaj alarmantan trenutak u kome se treba obratiti logopedu ukoliko dete još nema govor. Norme kažu da bi dete od šest meseci trebalo da ima barem jednu reč. Dakle, jedno’mama’ upućeno mami, ‘beba’ upučeno lutki ili ‘ajde’ sa željom na neku akciju. Do dvanaestog meseca bi trebalo da ima razvijenu rečenicu od barem dve proste reči. ‘Ocu dudu’, ‘Daj to’, ‘Mama ide’. Odstupanja koja tolerišemo i i dalje ne smatramo problematičnim su kašnjenja od šest meseci, ali uz uredan ostali razvoj. Savet koji lično dajem je da se obratite logopedu ukoliko dete nema reč sa 18 meseci, posebno ukoliko primećujete da je povučeno, da ima problema sa hodom, ili da ima bilo kakvih drugih netipičnih pojava koje niste viđali kod dece iz porodice i okruženja.

Ovde je i trenutak da napišem nešto što je uvek bitno napomenuti – svaki problem je barem 80% lakše i brže rešiv ukoliko se primeti na vreme!

Takođe, od čestih i neminovnih tema se pominju poremećaji autističnog spektra, oni koje mi ubrajamo u pervazivne poremećaje. O njima se može pronaći mnogo tekstova na forumima i grupama, zatim indikatora, simptoma, čak uputstava kako da roditelj sam dijagnostikuje autizam kod svog deteta.

Molila bih vas da se, ukoliko imate sumnji u vezi svoga deteta, obratite stručnom licu, nekome od nas ko će iza svoje dijagnoze i reči stajati diplomom i imenom, nekome ko iza sebe ima bogato iskustvo u dijagnostici i radu sa ovim stanjima i najzad -nekome ko će vam reći sve o individualnom stanju baš vašeg deteta, jer je vrsta autizma i sličnih poremećaja zaista mnogo. Osim što ćemo vam olakšati teskobu iščitavanja simptoma, odmah čemo vam i predočiti program rada i pomoći da stvar sagledate iz jedne vedrije perspektive – kao situaciju koja jepromenljiva na bolje.

Što se pitanja o mucanju tiče, za sam početak bih pomenula samo da je bitno znati da ono ima i psihološku komponentu, te da se i tretman radi shodno tome; kao i da je jako važno nikada ne prekidati dete koje muca. Ako je detetov govor nestrpljiv, neka roditelj bude strpljiviji.

Verujem da iz svega ovoga naslućujete da je posao logopeda vrlo odgovoran, ali i divan posao u kome nekome pomognemo da konačno otkotrlja jedno R, a nekome da posle pet, šest godina prvi put progovori. Uz roditelje se i radujemo i patimo, sa vamo smo i kada je teško i kada je lepo, ali imamo zajedničke ciljeve – da sva deca odrastu u srećne ljude koji će moći da biraju zanimanje i budu aktivni u svim aspektima života.