Razvoj govora i tehnologija

By Tatjana Stevanović on 5 oktobra, 2020 in Govor, Govor, Logoped

Jedan od najčešćih izazova sa kojima se susreću roditelji danas je sve veće prisustvo tehnologije u životu deteta od njegovog rođenja. Savestan roditelj je ovde prilično zbunjen kako tačno treba da odreaguje. Tu zbunjenost uzrokuju i sama prezaposlenost roditelja i realna nemogućnost da detetu posveti vremena koliko bi želeo, ali i nesigurnost u to koliko je tačno tehnologija loša za razvoj deteta i da li uopšte ima uticaj.

O ovome su pisali i goovorili mnogi naši i strani pedagozi, psiholozi, logopedi, neurolozi… Ono što se nameće kao najveći alarm i najnepoželjniji uticaj kompjuterskih igrica, crtanih i drugog sadržaja na YouTube kanalima i ostalim izvorima sadržaja dostupnih deci preko telefona, tableta ili računara, svakako je takozvana hiperstimulacija.

Pošto mi često deluje iz pitanja roditelja, da im je ovaj termin pomalo nezgrapan i previše apstraktan, za razliku od drugih koji su pisali na ovi temu, ja ću pokušati što jednostavnije i slikovitije da opišem zašto je tačno loše po razvoj govora i jezika da dete previše vremena provodi pred monitorima.

Zamislite da ste u luksuznom restoranu. Pred vas su izneta najukusnija i najskuplja jela za koja ne znate da li bolje mirišu ili izgledaju. Prosto ne možete da stignete da sagledate izbor koji je pred vama, a kamoli da odaberete šta ćete tačno jesti. Zatim se odlučujete da probate od svakog predivnog jela pomalo, konzumirate ih užurbano, u strahu da ćete neko zaboraviti, uživate svim čulima, a telo luči ogromne količine endorfina koji vam pojačava osećaj sreće i užitka dodatno.

Onda neko odjednom izmiče sto, i ispred vas spušta nekoliko svežih namirnica i pribor, i kaže vam da ako želite možete i dalje da uživate u jelu, samo sa tek nekoliko namirnica od kojih sami treba prvo da napravite jelo, pa tek onda možete i da ga jedete ali ćete morati i da ga podelite sa još nekoliko osoba, sa kojima sve vreme treba i da razgovarate, a ne samo da se koncentrišete na lični užitak.

Osećate li frustraciju, bes, nepravdu? Čak i u ovom potpuno hipotetičkom scenariju. Deluje li vam potpuno nelogično i apsurdno da se tako nešto dogodi?

Ovo je ono što se događa kada detetu koje je naviklo da nekoliko dati dnevno igra igricu na tabletu ili gleda omiljeni crtani, oduzmete tablet i pružite knjigu, a uz to dovedete i drugo dete i tražite od njega da se igra sa drugim detetom.

Sada možda bolje razumete zašto dete u tim situacijama negoduje, pokazuje bes, frustraciju i čak histeriju. Oduzeli ste mu nešto što je u ogromnoj meri stimulisalo njegov mozak (kako ništa u realnosti ne može), što nije od njega zahtevalo nikakvo angažovanje već samo užitak i što je velika prečica lučenju hormona sreće. Alternativna podrazumeva da dete mora samo da osmisli aktivnost koja će ga učiniti srećnim, da mora pritom i da koristi motorne pokrete, govor, komunikaciju sa drugima, prosto rečeno – da se poprilično namuči kako bi došlo samo do delića sreće koju je dobijalo posluženu za laku konzumaciju.

Kod dece kojoj roditelji popuste i daju da uživaju u čarima moderne tehnologije često nailazimo na nerazvijenost, kašnjenje ili čak potpuno odsustvo govora, slabo razvijenu finu motoriku, nepoznavanje osnovnih pojmova u skladu sa uzrastom (ogromna odstupanja od Anderesonove skale razvoja), nedostatak ili poremećaj pažnje, slabu socijalizovanost i opšti nedistatak želje da se dete socijalizuje.

Drugim rečima, iz ugla objekativnog posmatrača, ova deca neretko deluju kao da nemaju želju da „učestvuju“ u realnom svetu.

Ono što je cilj u radu kada do ovakve situacije dođe, je da dete motivišemo da se ‘prebaci’ iz virtuelnog u realni svet, kao i da otkrije da i u realnosti ima sreće, zadovoljstva, lepih stvari, pa najzad i da, kada se malo pomuči da dođe do ispunjenja nekog cilja, to može doneti još veću sreću kada do cilja stigne.

Naravno, u zavisnosti od stanja deteta, nekada je potrebno više, nekada manje vremena za uspostavljanje zdrave svakodnevnice i svakodnevnih aktivnosti.

Iz ovog razloga, preventiva je u ovoj temu najbitnija i krucijalna. Ograničen pristup uređajima, a više motivisanja deteta da se igra sa drugarima u dvorištu, da slaže kockice, crta, trči, spušta se toboganom, vozi bicikl, istražuje svet oko sebe – najbolje su mere da dete dobije adekvatnu stimulaciju za pravilan govorno-jezički razvoj, kao i razvoj motorike. Uz to, detetu treba što više pričati, čitati knjižice, zainteresovati ga da maštom istražuje svetove prikazane jednom slikom, umesto da gleda snimke onih koje je neko drugi smislio. Da ne zaboravimo i muzičku stimulaciju, pokušaje deteta da savlada neki instrument ili otpeva nešto, nauči recitaciju…sve su ovo divni načini da dete istovremeno istražuje i svet oko sebe i svoje mogućnosti, i prirodno dobije motivaciju da napreduje u onome što mu se dopadne.

Dakle, suština je jasna. Ako već ne možete da izbegnete susret sa tehnologijom, onda ga barem ograničite, a dodatno se potrudite da stimulišete dete i za stvarni svet i sve knjige, igre i osobe u njemu.

I, kao i uvek, ako posumnjate da je uticaj tehnologije ipak prevagnuo, razgovorajte sa stručnim licem, jer što pre odreagujete, to ćete lakše rešiti eventualno kašnjenje. Takođe, bitno je napomenuti da većina problema roditeljima izgleda mnogo strašnije nego što to zapravo jesu, a uz to treba imati na umu i da je uz adekvatan rad sa logopedom skoro svaki govorni problem lako rešiv. Vaša najznačajnija uloga je da volite svoje dete, a deteta da uživa u svome detinjstvu!